Kaže mi pajdo neki dan, istinski začuđen „Pa nisan zna da si ti tako vridna!“

Dašta sam nego vridna! Najlakše je reć’.

Općenito govoreći, najlakše je reć’ za drugoga kako je ovakav ili onakav, lin, bahat, glup i ružan. Da je ukra’, zajeba, odnio u privatizaciji, ćaća mu ostavio, sve priko veze i priko kreveta, materina dota (a i je bila dobra žena, a nu njega/nje!)

A posebno je lako kad si žensko pa lajat’ drugom žensku.

Ona tebi dobra?!

Sjetim se često zgode, prave varuške, sa špice svih špica – dan prid Gospu, post i kava, mjesto radnje visoke stolice negdje na potezu najzeznutije ulice na svitu kojoj rijetki znaju pravo ime – šetalište Stjepana Radića u Imotskom.

Sjedi ekipa, dva tri muška, dvi tri ženske. Ćakulaju, merače. Sunce, cvike sve po propisu. Prolazi cura – stas, gard i moda, sve na mistu. Momci ne skrivaju oduševljenje viđenim, kao nailazi mačka i po, a cure, eh cure… „Ona tebi dobra, nu je kakva je?!“

Džaba si krečio“

I otprilike svaki dan ovako. Ako se žena sređuje – „ma, šta će ona, po cile dane prid ogledalom“. Ako se ne sređuje, „zapustila se jadnica, ja ne znam što malo ne povede računa.“

Ako ne radi „e lako je njoj, nije joj potriba radit’.“ Ako radi „ja ne znam što radi, k’o da joj je potriba.“

One što voze, ne znaju vozit’ šta je i normalno – one što ne voze „pa ‘ko normalan danas ne vozi?!“

Ako ima jedno dite, zašto nema dvoje, ako ima dvoje, zašto nema troje, ako ima žensko, kad će sin, ako ima sina, triba jednu ‘ćer materi za pod stare dane.

Ako se odluči kuvat’, čistit’ i prat’ i to sve na devedest, fregat u kloru i biti opsjednuta prašinom u ćošama, isto neće valjati jer i ne zna ništa drugo nego to.

Ako se pak odluči raditi i napraviti nešto karijere, normalno da je zapustila kuću, čovika i dicu. K’o ni’ko.

Ima nesretnica što su po „cile dane u crkvi, ližu oltare“, ima onih što samo „znaju kafenisat’ i ćakulat’ po kavanama.

A raspuštenica tek, koliko ti srce želi.

Pa onih što se meću u politiku, u prirodu i društvo, gospodarstvo, umjetnost i javni život.

Ima božemiprosti  manitih što trče po polju i jezerima, ima linguza što spavaju do 10 i po i kuvaju juhu iz vrećice. Pa nedudanih, a vakat im je…

Da vam pravo kažem, susrela sam se i s primjercima koji su završili fakultete, najvjerojatnije dale motivacije profesoru za duju. Srela sam lude koje se „prave pametne“ i bistre koje „mogu, a neće.“

Situacija je takva da vam je džaba krečit’ – govorili ne govorili, isto je.

Vridna, dobra, lipa i pametna – je, kako nije

„Baš sam se jutros digla u 6, skuvala šalšu, razgrnila robu, napravila smuti i sto trbušnjaka, odvela malu u vrtić pa na brzinsku kavu i posa.“  Jesi, kako nisi. Kome lažeš. Nešto si zajebla. Garant.

Nije ni muškima zgodno, da se razumimo.

Triba slušat’ i potvrdit’ sve ove opaske njihovih boljih polovica dok laju i sikću. I uključit’ se kimanjem glave, poželjno i zlobnim komentarom.

Inače, vidit ćeš Boga svoga. Ionako sam te nikidan vidila di je gledaš.

Piše: Josipa Rimac Vlajčić

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here