Krava u autobusu

 

 

Andrija svake sride iđe u Imotski. To jutro prugu iz Runovića vozijo je novi šofer. Andriju svak zna, i kako ko ulazi pozdravljaju ga i pitaju:

„Doklen ti i po kojoj raboti?”

„Eto iđen malo, ka i svake godine u Varuš, kupit kravu.”, veselo sklada priču Andrija, a cili autobus prihvaća igru. Znaju da Andrija nešto priprema.

„Meni je to zgodno, ja san dobar sa svin šoferin pa prime i mene i kravu u autobus, ko bi iša na noge toliki put.”

Autobus vozi polagano, po cesti su lokve, nije asvaltirano, davno je to bilo, a vozač jednin uvon sluša ovi namišćeni razgovor. „Ljudi, dobro je da san trevijo na vas, ima nas dosta”, prede dalje Andrija, „pa ćete mi pomoć utrat kravu, živina se ominje, znate kako je, a siguran san da šofer neće imat ništa protiv, je l’ tako prijatelju?”, obraća se Andrija izravno vozaču. Autobus zakoči, zaljulja se pruga, vozač potegne ručnu, ustane se i Andriji će na to: „Prijatelju, džaba ti je govorit, u ovu prugu je nisi utra!”.

Cili autobus veselo se nasmije i produži na pazar.

Sebišanin

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.