Ta mala Mila me rasturila. Ta mala Mila je rasturila i moje susjede, i moje prijatelje, i moju rodbinu i moje kolege i cili svoj svit…

Ta mala Mila je rasturila sve ono što me boli otkako sam mater i sve ono što stane k’o najveći grop u grlu u svakoj crtici temperature vlastitog diteta. Mila je rasturila svaku mater.

Mila me ubila u pojam. Mila me posramila, Mila me zavezala, Mila me blokirala, Mila me raspisala. A koga ne bi? Mila je ubila u pojam svakoga ćaću.

Satrale me misli o o strahovima, bojazni o kaznama, izgrizle negdje iznutra pogreške i propuštene zahvale na svemu što jesmo i oholosti onoga što nismo. A samo mislimo da bismo trebali biti i imati.

Mila je naša ‘ćer

Šta ima Mila? Šta joj imaju mater i ćaća? Osim nje i sebe pa evo i nas posramljenih i skupljenih u jednu hrpu oholih bića malešnih u strahu za vlastite Mile svog srca, a najvećih u svemiru kad je nekoj curici tamo na Kvarneru zatribalo.

Koja je to nepravda da si joj parama platio otkucaje srca tamo negdi kod njenog doktora Vice u nekim Amerikama?

Koja nemoć i žal i jad i milijun pitanja provučenih kroz zdrave oči tvog sina i ‘ćeri s nekom možda vrtićkom virozom…

Koja je to tuga kad si joj izmučene roditelje posla jutros u 9 i po u neku tamo Filadelfiju dok guglaš karte „di no je točno“.

Mila je moja ‘ćer. Čekam je da dođe iz Glazbene, čekam je da dođe s treninga, čekam je za ručak. Da ti kažem, Mila je i tvoja ‘ćer.

Norino i tvoje srce

A sićaš se, još od vrimena kad si posla’ Noru Šitum. A vratilo je, eh da ti srce ne zakuca od tuge kako.

Šta imaju druge Mile i ispijeni roditelji, na odjelima, kućnim njegama (pustit će je možda za Uskrs kući)?

Šta imaju druge Mile i druge matere što nemaju za struju i autobus do bolnice, a ni nade za neke Švicarske i Filadelfije?

Šta imaju mater i ćaća od Nore Šitum što ih razvlačite ionako nesritne da su ukrali pare? Od čega, od koga? Svoje mrtve ‘ćeri? Je li ozbiljno? Bi li vi?

Šta imam ja? Šta imate vi? Šta imamo od Mile i njezinih očiju?

Samo zagrebite rukom po duši i iznesite na dlanu ono šta vam je Mila dala u ova dva-tri dana.

I to na dlanu, ne vridi svih milijuna ovoga svita, ali vrdi samo jedne Miline suze.

Sritno, Mile mala, čekamo te kući…

Piše: Josipa Rimac Vlajčić

1 KOMENTAR

  1. Dosta tih patetičnih ******, pomoglo se maloj i basta, sad se neki promoviraju ******* rijetko .Nije li nam dužnost pomagati jedni drugima ,danas se oko toga pravi pompa kao da se dogodilo čudo a ne kao da ljudska vrsta obavlja svoju poslanicu.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here